Mehanizam delovanja

GHK (glicil-L-histidil-L-lizin) vezuje bakarne(II) jone visokim afinitetom, a većina opisanih efekata pripisuje se tom bakarnom kompleksu. Klasični membranski receptor nije identifikovan; prema sadašnjem znanju peptid deluje preko prenosa bakra u ćelije i široke modulacije genske transkripcije. Analize ekspresije gena povezuju GHK sa izmenjenom ekspresijom velikog broja ljudskih gena, uključujući mnoge povezane sa preoblikovanjem i obnovom tkiva (Pickart & Margolina 2018). In vitro GHK-Cu stimuliše sintezu kolagena u kulturama dermalnih fibroblasta (Maquart et al. 1988) i podstiče stvaranje glikozaminoglikana i drugih sastojaka vanćelijske matrice. U kulturama fibroblasta GHK-Cu je povećao i ekspresiju MMP-2 i sekreciju tkivnih inhibitora TIMP-1 i TIMP-2 (Siméon et al. 2000), što se u pretkliničkim modelima razmatra kao mehanizam preoblikovanja rana. Antioksidativni i protivupalni efekti dodatno su opisani u ćelijskim i životinjskim studijama.

Stanje dokaza

Dokazna osnova za GHK-Cu je pretežno pretklinička i obuhvata kulture fibroblasta, analize ekspresije gena i životinjske modele rana. Maquart i sar. (1988) i Siméon i sar. (2000) izveštavaju o ćelijskim zapažanjima o kolagenu i preoblikovanju vanćelijske matrice; pregledi Pickarta (2012, 2015. i 2018) sažimaju literaturu i ne pružaju nezavisnu kliničku potvrdu. Ograničeni kontrolisani dokazi kod ljudi odnose se na topikalnu negu kože. U randomizovanoj studiji posle CO2 laserskog tretmana objavljenoj 2006. godine, 13 pacijenata završilo je praćenje sa režimima nege kože sa GHK-Cu ili bez njega. Smanjenje eritema nije se značajno razlikovalo između grupa; posle dvanaest nedelja ni objektivna procena bora i ukupnog kvaliteta kože nije pokazala značajno poboljšanje između grupa. Zadovoljstvo koje su prijavili pacijenti bilo je veće uz režim sa GHK-Cu. Ova mala studija ocenjuje određeni topikalni režim posle laserskog resurfacinga, a ne izolovani sistemski ili injekcioni GHK-Cu. Navedeni izvori ne pružaju pouzdan sistemski poluvremek u plazmi kod ljudi niti kontrolisane dokaze o širokoj injekcionoj efikasnosti ili bezbednosti. Pregledne hipoteze i pretklinički mehanizmi ne otklanjaju te praznine, a ovi naučni izveštaji ne utvrđuju odobrenje ili svojstva određenog istraživačkog proizvoda.

Pitanja o stanju istraživanja

Za šta se GHK-Cu istražuje?

GHK-Cu se istražuje uglavnom u istraživanjima kože i rana, uključujući sintezu kolagena, preoblikovanje vanćelijske matrice i ekspresiju gena u procesima obnove. Većina dokaza potiče iz ćelijskih i životinjskih modela. Mala kontrolisana studija na ljudima ispitivala je topikalni režim nege kože posle CO2 laserskog resurfacinga; njeni nalazi se ne mogu preneti na sistemski ili injekcioni materijal.

Kakvo je stanje dokaza o GHK-Cu?

Pretklinički dokazi preovlađuju, ali postoji randomizovana topikalna studija posle laserskog tretmana. Imala je 13 osoba koje su je završile i nije našla značajne razlike između grupa u eritemu, borama ili objektivno procenjenom kvalitetu kože, iako je subjektivno zadovoljstvo bilo veće. To su ograničeni rani dokazi kod ljudi za topikalni režim i ne podržavaju široku kliničku efikasnost, sistemsku bezbednost ili odobrenje istraživačkog proizvoda.

Izvori

1. Pickart & Margolina, Int J Mol Sci 2018 (pregledni rad)DOI: 10.3390/ijms19071987PMID: 29986520
2. Pickart et al., Oxid Med Cell Longev 2012 (pregledni rad)DOI: 10.1155/2012/324832PMID: 22666519
3. Pickart et al., BioMed Res Int 2015 (pregledni rad)DOI: 10.1155/2015/648108PMID: 26236730
4. Siméon et al., Life Sci 2000DOI: 10.1016/s0024-3205(00)00803-1PMID: 11045606
5. Maquart et al., FEBS Lett 1988DOI: 10.1016/0014-5793(88)80509-xPMID: 3169264
6. Pickart & Thaler, Nat New Biol 1973PMID: 4349963
7. Effects of topical copper tripeptide complex on CO2 laser-resurfaced skin, 2006 (randomizovana topikalna studija)DOI: 10.1001/archfaci.8.4.252PMID: 16847171

Mehanizam delovanja

GHK (glicil-L-histidil-L-lizin) vezuje bakarne(II) jone visokim afinitetom, a većina opisanih efekata pripisuje se tom bakarnom kompleksu. Klasični membranski receptor nije identifikovan; prema sadašnjem znanju peptid deluje preko prenosa bakra u ćelije i široke modulacije genske transkripcije. Analize ekspresije gena povezuju GHK sa izmenjenom ekspresijom velikog broja ljudskih gena, uključujući mnoge povezane sa preoblikovanjem i obnovom tkiva (Pickart & Margolina 2018). In vitro GHK-Cu stimuliše sintezu kolagena u kulturama dermalnih fibroblasta (Maquart et al. 1988) i podstiče stvaranje glikozaminoglikana i drugih sastojaka vanćelijske matrice. U kulturama fibroblasta GHK-Cu je povećao i ekspresiju MMP-2 i sekreciju tkivnih inhibitora TIMP-1 i TIMP-2 (Siméon et al. 2000), što se u pretkliničkim modelima razmatra kao mehanizam preoblikovanja rana. Antioksidativni i protivupalni efekti dodatno su opisani u ćelijskim i životinjskim studijama.

Stanje dokaza

Dokazna osnova za GHK-Cu je pretežno pretklinička i obuhvata kulture fibroblasta, analize ekspresije gena i životinjske modele rana. Maquart i sar. (1988) i Siméon i sar. (2000) izveštavaju o ćelijskim zapažanjima o kolagenu i preoblikovanju vanćelijske matrice; pregledi Pickarta (2012, 2015. i 2018) sažimaju literaturu i ne pružaju nezavisnu kliničku potvrdu. Ograničeni kontrolisani dokazi kod ljudi odnose se na topikalnu negu kože. U randomizovanoj studiji posle CO2 laserskog tretmana objavljenoj 2006. godine, 13 pacijenata završilo je praćenje sa režimima nege kože sa GHK-Cu ili bez njega. Smanjenje eritema nije se značajno razlikovalo između grupa; posle dvanaest nedelja ni objektivna procena bora i ukupnog kvaliteta kože nije pokazala značajno poboljšanje između grupa. Zadovoljstvo koje su prijavili pacijenti bilo je veće uz režim sa GHK-Cu. Ova mala studija ocenjuje određeni topikalni režim posle laserskog resurfacinga, a ne izolovani sistemski ili injekcioni GHK-Cu. Navedeni izvori ne pružaju pouzdan sistemski poluvremek u plazmi kod ljudi niti kontrolisane dokaze o širokoj injekcionoj efikasnosti ili bezbednosti. Pregledne hipoteze i pretklinički mehanizmi ne otklanjaju te praznine, a ovi naučni izveštaji ne utvrđuju odobrenje ili svojstva određenog istraživačkog proizvoda.

Pitanja o stanju istraživanja

Za šta se GHK-Cu istražuje?

GHK-Cu se istražuje uglavnom u istraživanjima kože i rana, uključujući sintezu kolagena, preoblikovanje vanćelijske matrice i ekspresiju gena u procesima obnove. Većina dokaza potiče iz ćelijskih i životinjskih modela. Mala kontrolisana studija na ljudima ispitivala je topikalni režim nege kože posle CO2 laserskog resurfacinga; njeni nalazi se ne mogu preneti na sistemski ili injekcioni materijal.

Kakvo je stanje dokaza o GHK-Cu?

Pretklinički dokazi preovlađuju, ali postoji randomizovana topikalna studija posle laserskog tretmana. Imala je 13 osoba koje su je završile i nije našla značajne razlike između grupa u eritemu, borama ili objektivno procenjenom kvalitetu kože, iako je subjektivno zadovoljstvo bilo veće. To su ograničeni rani dokazi kod ljudi za topikalni režim i ne podržavaju široku kliničku efikasnost, sistemsku bezbednost ili odobrenje istraživačkog proizvoda.

Izvori

1. Pickart & Margolina, Int J Mol Sci 2018 (pregledni rad)DOI: 10.3390/ijms19071987PMID: 29986520
2. Pickart et al., Oxid Med Cell Longev 2012 (pregledni rad)DOI: 10.1155/2012/324832PMID: 22666519
3. Pickart et al., BioMed Res Int 2015 (pregledni rad)DOI: 10.1155/2015/648108PMID: 26236730
4. Siméon et al., Life Sci 2000DOI: 10.1016/s0024-3205(00)00803-1PMID: 11045606
5. Maquart et al., FEBS Lett 1988DOI: 10.1016/0014-5793(88)80509-xPMID: 3169264
6. Pickart & Thaler, Nat New Biol 1973PMID: 4349963
7. Effects of topical copper tripeptide complex on CO2 laser-resurfaced skin, 2006 (randomizovana topikalna studija)DOI: 10.1001/archfaci.8.4.252PMID: 16847171