Mehanizam delovanja

GHRP-6 podstiče oslobađanje sopstvenog hormona rasta i ne zamenjuje celovit protein GH. Howard i saradnici su klonirali i opisali receptor sintetičkih sekretagoga hormona rasta, čime su opisali signalni put koji se razlikuje od pukog davanja oslobađajućeg hormona ili GH. Bowers i saradnici su kod ljudi primetili porast GH i veći kombinovani odgovor sa GHRH. Pod određenim uslovima menjali su se i prolaktin i kortizol. Takav kombinovani hormonski odgovor podržava interakciju u endokrinom sistemu. Ne dokazuje ekvivalentnost različitih sekretagoga niti dugoročnu funkcionalnu korist.

Stanje dokaza

Bowersova studija iz 1990. ispitivala je 18 zdravih muškaraca i uporedila akutne odgovore GHRP-6 sa placebom i uslovima GHRH. Jaffe i saradnici su kasnije uporedili produženu infuziju GHRP-6 sa fiziološkim rastvorom kod devet zdravih mladih muškaraca. Izvestili su o promenjenim amplitudama pulseva GH i integrisanim koncentracijama GH, uz porast IGF-I; frekvencija pulseva se u tom eksperimentu nije promenila. Te male studije opisuju tok hormona u kontrolisanim uslovima, a ne trajne rezultate snage, oporavka ili starenja. GH i IGF-I nisu zamena za te ishode. Kloniranje receptora dodaje molekularni kontekst, a ne ljudsku efikasnost. Cabralesova direktna studija farmakokinetike peptida odnosi se na određenu intravensku izloženost i ne prenosi se lako na druge puteve. Zaključci moraju ostati vezani za stvarno ispitani peptid, populaciju i merenja.

Pitanja o stanju istraživanja

Kako se GHRP-6 razlikuje od GHRH i celovitog GH?

To su različite supstance. GHRP-6 je kratak sekretagog, GHRH je oslobađajući hormon, a GH je veći hormon čije se lučenje meri. Kombinovani odgovor ne čini te molekule zamenljivim.

Da li viši GH ili IGF-I dokazuju veću mišićnu snagu?

Ne. To su endokrina merenja. Funkcionalna korist zahteva odgovarajuće kontrolisane studije koje mere taj ishod u odgovarajućoj populaciji. Izabrane studije GHRP-6 ispituju pre svega tok hormona.

Da li se studije o D-Lys3-GHRP-6 ili GHRP-2 računaju kao dokaz za GHRP-6?

Ne. To su različite supstance sa sopstvenim identitetom. D-Lys3-GHRP-6 je modifikovani antagonist, a GHRP-2 drugi sekretagog. Nalaze treba pripisati stvarno ispitanoj molekuli i ne spajati ih pod opštim imenom GHRP.

Izvori

1. Bowers et al., J Clin Endocrinol Metab 1990DOI: 10.1210/jcem-70-4-975PMID: 2108187
2. Jaffe et al., J Clin Endocrinol Metab 1993DOI: 10.1210/jcem.77.6.7903313PMID: 7903313
3. Howard et al., Science 1996 (identifikacija receptora sekretagoga)DOI: 10.1126/science.273.5277.974PMID: 8688086
4. Cabrales et al., Eur J Pharm Sci 2013 (ljudska intravenska farmakokinetika peptida)DOI: 10.1016/j.ejps.2012.10.006PMID: 23099431

Mehanizam delovanja

GHRP-6 podstiče oslobađanje sopstvenog hormona rasta i ne zamenjuje celovit protein GH. Howard i saradnici su klonirali i opisali receptor sintetičkih sekretagoga hormona rasta, čime su opisali signalni put koji se razlikuje od pukog davanja oslobađajućeg hormona ili GH. Bowers i saradnici su kod ljudi primetili porast GH i veći kombinovani odgovor sa GHRH. Pod određenim uslovima menjali su se i prolaktin i kortizol. Takav kombinovani hormonski odgovor podržava interakciju u endokrinom sistemu. Ne dokazuje ekvivalentnost različitih sekretagoga niti dugoročnu funkcionalnu korist.

Stanje dokaza

Bowersova studija iz 1990. ispitivala je 18 zdravih muškaraca i uporedila akutne odgovore GHRP-6 sa placebom i uslovima GHRH. Jaffe i saradnici su kasnije uporedili produženu infuziju GHRP-6 sa fiziološkim rastvorom kod devet zdravih mladih muškaraca. Izvestili su o promenjenim amplitudama pulseva GH i integrisanim koncentracijama GH, uz porast IGF-I; frekvencija pulseva se u tom eksperimentu nije promenila. Te male studije opisuju tok hormona u kontrolisanim uslovima, a ne trajne rezultate snage, oporavka ili starenja. GH i IGF-I nisu zamena za te ishode. Kloniranje receptora dodaje molekularni kontekst, a ne ljudsku efikasnost. Cabralesova direktna studija farmakokinetike peptida odnosi se na određenu intravensku izloženost i ne prenosi se lako na druge puteve. Zaključci moraju ostati vezani za stvarno ispitani peptid, populaciju i merenja.

Pitanja o stanju istraživanja

Kako se GHRP-6 razlikuje od GHRH i celovitog GH?

To su različite supstance. GHRP-6 je kratak sekretagog, GHRH je oslobađajući hormon, a GH je veći hormon čije se lučenje meri. Kombinovani odgovor ne čini te molekule zamenljivim.

Da li viši GH ili IGF-I dokazuju veću mišićnu snagu?

Ne. To su endokrina merenja. Funkcionalna korist zahteva odgovarajuće kontrolisane studije koje mere taj ishod u odgovarajućoj populaciji. Izabrane studije GHRP-6 ispituju pre svega tok hormona.

Da li se studije o D-Lys3-GHRP-6 ili GHRP-2 računaju kao dokaz za GHRP-6?

Ne. To su različite supstance sa sopstvenim identitetom. D-Lys3-GHRP-6 je modifikovani antagonist, a GHRP-2 drugi sekretagog. Nalaze treba pripisati stvarno ispitanoj molekuli i ne spajati ih pod opštim imenom GHRP.

Izvori

1. Bowers et al., J Clin Endocrinol Metab 1990DOI: 10.1210/jcem-70-4-975PMID: 2108187
2. Jaffe et al., J Clin Endocrinol Metab 1993DOI: 10.1210/jcem.77.6.7903313PMID: 7903313
3. Howard et al., Science 1996 (identifikacija receptora sekretagoga)DOI: 10.1126/science.273.5277.974PMID: 8688086
4. Cabrales et al., Eur J Pharm Sci 2013 (ljudska intravenska farmakokinetika peptida)DOI: 10.1016/j.ejps.2012.10.006PMID: 23099431